Scena je sledeća, bit je odabran, kasnije je Starinac dosvirao bas, Frimen i ja smo u studiju i osnova refrena postoji. "Kloni očima ne kloni duhom" je nešto što me je koju noć pre toga bocnulo, pa sam zapisao. Hteli smo da napravimo nešto što će značiti. Pera se najavio da će banuti kasnije i to je u stvari veče kada sam njega i upoznao, pre sam ga znao po priči, tako da i sa te strane ova traka ima veliki značaj za mene. Ulazi neki pozitivan preharizmatičan lik baš srećan što je tu sa jako zaraznim stavom. Kao "imam ja neke rime, slušaj Frimene", i krene "Da se nadjemo u žici...", auuuu, bio sam svedok mnogih dobrih rima kada se prvi put čuju, ali ova, top 3 uleta koje sam ikada čuo. Pa i reci nešto posle toga, teško je.

Stigao je kasno, generalno moj dojam je da u studiju najbolje trake nastanu kada počnemo oko keca da stvaramo, ta je priča i ovde. Kada sam probio led krenuo sam.

Potežu se noževi i veze je dojam koji imam od ne tako davnih dogadjaja po gradu, gde prosto ti kao normalan lik gledaš koji su to klanovi, od ulice, do stranke, do palate nepravde. Linija za decu je moja priča, prosto, mogli smo da ne živimo ovde, nismo želeli bg, Vrnjačka banja ne bi bila realna za opstanak, a ja sam onaj lik koji će teško zapaliti iz zemlje jer jede sentimentalna govna. Pa i naziv trake je stigao kasnije, Frimen je krstio, negde me je kopkalo da li mi je tu mesto kao dodjošu. Ali pošto je vers o gradu, za moje drage, za klince iz škole, za mene u svemu tome, na kraju sam skontao da kada kažem da sam i iz Mitraje, sada i osećam tako. Rakimovski "it's where you act".

Provincijski duh je malo omaž Konstantinovićevoj Filosofiji palanke, rekao bih da je ovde baš dugo dominantan. Malo je to i poseravanje na Sirmiumsku priču i odnos grada prema njoj. Kad usereš neke iskopine da bi imao bolje mesto za binu. Ostalo je igra reči do suštine, najveći problem svake provincije je zabod. Ako ne zabodeš poslovno i mentalno, možeš živeti dobro, globalizacija i ostale stvari sve olakšavaju, tu treba provaliti hastl. Umesto toga u startu si hendikepiran jer neko ima bolju početnu poziciju od tebe. Gubiš od vremena. Bežiš odavde. To je copy paste priča svake provincije, pa i Balkana generalno.

Nećeš pobeći od sebe. Ali nadji se prvo. Ostali deo versa kaže ono što je osnova, ali ne kao kliše, nego prosto budi. Budi to što jesi i ne menjaj se zbog drugih. Do sada sam imao direktan ili indirektan kontakt sa oko 1000 mladih ljudi u gradu, znam ih u dušu. To je za njih i moju decu napisano.

Refren je iz potrebe da se kaže nešto prejednostavno, dobro i tačno. Čak mislim da niko pre nije odradio neki tako moralni imperativ kroz domaći rep, da ga istakne u prvi plan. Mislim da to daje dodatnu snagu celoj traci. A pisana je za nas i naše kao što sam rekao, znamo te dane kada smo preumorni, klonemo, bez izlaza.

Frimenov vers je isto meni medju dražima na albumu. Zato što je on dečko podigao standard što se tiče pisanja i ima problem da kaže nešto glupo ili nekreativno. Zato mislim da kada ima dobar motiv generalno piše mnogo jače. Ceo taj vers je slikanje ili senčenje slike grada. "Ceo grad po stavu..." je okvir, "krstovi na lancima, a ne znaju za Hrista" je centralni motiv, taj provincijski fol. "Ove godine već 4 samoubistva", to su reči koje bole, a svi smo tuda hodali. Dalje detaljiše do "danju živim, a da noću spavam", to sam i ja dobio na birou kad sam se jednom iscimao kao predlog, puno ortaka radi treću, živimo neoliberalna proseravanja. "Moraš da napustiš grad" priče dobro znamo. Linija "isto korenje nas spaja" je jedna od jačih poistovetilica, to je ono kad razmišljaš šta ćeš da budeš kad porasteš pa želiš da si Robin Hud. A u stvarnosti dve gajbe iznad nadju neke žute kile kod pandura. Gledaš kako su good cops nemoćni pored ostalih čobana. To je Mitraja.

Munja na skreču. Uf, meni to daje dodatan legitimitet celom albumu. Hvala čoveku koji je živa legenda i jedan od domaćih pionira kulture. Neizmerno. "Hip hop" na katu tu je savršeno legao, sve drugo bi bilo proseravanje, rekao sam da je ova traka u biti nežna. Možda mi je to najlepši momenat trake, suština pre kraja gde obično legne skreč.

Rope...

Samo ću pomenuti "ispustio sam šansu al sam uhvatio flow". Ta prijava je čist bluz, to je mikrokosmos i Ropea, i Kvake, i svake iskrene duše koja se cima. Još kada je on kaže to ima posebnu težinu. U stvari za mene ta prijava nije kičma trake, nego sama srž u njoj. O ostalim stvarima ne bih, to nije Smoke Mardeljano, to nije Nasty Naz kao neka druga krajnost, kada Rope nekad bude grunuo album to će biti jedna od najboljih stvari koje je domaći hop doživeo. Rep Džoni Keš, ali ne rok zvezda, nego sama ta priča. Takav čovek ne postoji na sceni. Pritom ne pričam o glumi, nego o umetnosti. Brat će se vratiti kao pobednik za koji mesec iz verujem poslednje borbe sa sistemom. Onda njegova misija kreće, a meni će biti posebno drago dok gledam sa strane bez trunke sumnje, jer takav čovek je u stvari osudjen na uspeh i velike stvari.

Kloni očima, ne kloni duhom!