Pesma počinje izjavom sa svinjokolja, zatim prelazimo u neki perjarski auto sa razglasom iz kog čujemo prve stihove Švirovog versa. Nakon toga kreću pucnjevi, groktanje svinja, sempl iz pesme “Kad sam bio mlađan lovac ja“ i odjednom pesma dobija boju svežih čvaraka. Žica oko struka - stara sremačka zaštita od rezanja trbuha, pa sremačko gostoprimstvo i stav “lako ćemo samo kaži“. Pare u dušek, sam svoj gazda, “tu niste radi kavzi“, sremački genksta rep je u kući.
Početak Frimovog versa ne predstavlja nasilje u porodici, već jednu popularnu sremačku “vaspitnu“ brbljivoj ženi (“alava barbika“), a na to se nadovezuje pripremanje legendarne poslastice svinjarskog Srema “leba masti i aleve paprike“. Tu je najmasnija roba, slanina, glorifikovanje suhomesnatih proizvoda stihom da “ovde samo pajdomani uzmu nešto na kašiku“. Prokleta avlija nije KP dom, već naselje u kom je ponikao Frimen - Jalija. “Svaka druga kuća ima kazan za rakiju“, tu je sve jasno. Šepurenje u fijakeru, likvidacije u vinogradu, krađa biciklova, kuvanje pekmeza, dućani bez fiskalnih računa, lovačke puške, preparirane glave u hodnicima, svinje koje demoliraju okolinu, skreč Briladovog uzvika “to je Srem“, ulazak kamere u kafanu, razbijanje flaše o glavu i dolazimo do početka Gazda Perinog (Mera) versa. On nije u kući kao većina repera, on je “na astalu“. Kreće bahato naručivanje obroka konobarici, a lista naravno završava sa “radžom“. Sledi pretnja tamburašima da ne prestaju sa muzikom jer njegov život nema smisla ukoliko se naporan rad na njivi ne nagradi čarima kafanskog života. Gazda Pera je arhetip sremskog hedoniste. Oko njega su zdrave i debele žene, a kako bi bio siguran da njegova žena neće švrljati kao i on, daje joj dodatne kućne poslove. Ne staje na rakiji, spuštaju se bokali vina na karirani stolnjak, iako je svestan da će sutra mamuran u traktor. Komšijske pakosti i osvete, prasići opet u akciji, kafane bez radnog vremena u kojima su zapravo gosti gazde, pečeno prase, kotlić…

Srem je konačno dobio svoju rep himnu.