Još kao klinac pun života pitao sam oca:
“Ćale, sto ja nemam novca ko sto ima moj drug Coa?”
Rekao je: ”Vidiš sine, tu računica je prosta,
dok su švercovali, krali, ja sam držao se posla.
Nisam prihvatio rizik da me zatvori ta banda,
zena slaba, deca mala, ko da se stara o vama?
Al sranja, eto rata, vlast kuca mi na vrata,
oni kuvaju, mi ginemo, a ne znamo ni za sta.
Pada glava, narod strada, a neduzni su na obe strane,
dok se kriminalci bahate, pale kuce, pale zgrade,
prazne domove, pa se caste, krvavim blagom se slade,
dok ja ljubim slike vase, molim boga da stane, da me vrate.
Oni stvorili su carstva, ja se vratio da šljakam,
neka, makar mirno spavam, ostalo ce doći kad–tad.
Neko gore sve posmatra, vaga, cena bogatstva je strasna,
ako dusom placas iz pakla se vise ne vracas nazad.”
Sat kuca 12, s otkucajima sirene,
vidim suze keve, sestre, dok u strahu gase TV…
I jedan osmeh spreman, lik veci je od sveta,
kaze: ”Nema straha, za vas, zubima ih skidam s neba!”

Ref:
Sad te posmatram i shvatam, to sto nisam znao tada,
da si ceo zivot ginuo za nas…
Ovde svaki dan je kazna, ti si placao taj danak,
al si dao sve i dajes jos za nas…

Prosla 99-a, a iza nje jos 9
i sve ono lepse vreme kad su brige tamo negde.
Prve teze kad dete se pretvara u glecer
su u vidu plave koverte sto vojska ti donese.
Rekao je: ”Sve da shvatim, al nemoj da se sramis,
mozes volu rep iscupati, idi to odradi.
Nemoj da mi sluzis civilnu i popisujes parking,
jebo 6 meseci, nas su po 3 godine slali.
Posle toga fakultet, platicemo, ne znam kako,
budes li mi tamo pao, zapamtices samo tako!”
Al' sam dosao te zime, stao posao, u kuci bankrot,
pa sam čari građevine umesto faksa upoznao.
Vratio arsenal kad je MUP dao sansu,
kaže: ”Previše je stresa, besan, a smrt u ormaru.
Sednem, brojim do 10 da stresem gresne misli u maglu,
da uzmem nasu staru damu, ispraznim okvir u masu!”
Srpska karma radi kontra, pa najebe onaj dobar,
ostao bez brata, majke, oca ko u treptaj oka,
a od rođenog sinovca, kog je odgajao ko svoga,
stize poziv na sud i mi na ulicu bez doma…

Ovde krv je ko voda kad se kopa testament…
Jos ni ne odes, a lesinari izvrcu ti dzep…
Njemu sledovalo pola, on je uzeo nam sve…
Ima veze, radi s drzavom, a moralno je slep…
Mozda bih to i oprostio, snasli smo se, neka,
ali posledica svega, teska, zaborava ne zna,
gde nervoza te je stegla, jela, raznela u beskraj,
dva mozdana i srcani si preziveo vezan.
Sad ides, setas kera koji gleda te ko sveca,
nekad jedva vekna hleba, pa pola dobije Meda.
Sva ti rodbina utekla, nigde nikog sad kad nemas,
pa si opet vedar, srecan, pozitivan, svestan.
I nemas trunke zla u sebi i dalje ga gledas isto,
kazes: ”Ne mogu da ga mrzim, a ne bi trebali ni vi isto.”
Ne verujem sta mi pricas i pitam se sta je s pravdom?
Ceo zivot si dobar svima, a isti gazio te stalno.
Zato dan za danom ucio sam tvojom ranom,
nekad ja dobijem laktom, nekad vratim triput tako.
Inspirisan tvojom dramom, al' ja svojom pravim borbe,
jer sam video kako ovde prođe jedan pošten covek!