Frimen i Briladoh su u januaru 2018. snimili pesmu „Mali mrav“ inspirisanu Đusovim boravkom u „Parovima“. Čim je granulo prvo sunce, a ekipe počele da bleje po klupicama, došli su na ideju da urade nastavak, ali ovaj put će govoriti o starim dobrim vremenima, davno pre „Parova“, „Dvorova“ i „Farmi“. Kako bi probudio duhove prošlosti Frimo je odlučio da odradi rimejk instrumentala Đusove himne „Na ulici“, gotovo 20 godina nakon njenog nastanka. Kroz sempler je još jednom prošao uvodni deo pesme Tereze Kesovije „Voljela bih da te nisam srela“. Stvar počinje citatom iz Đusove pesme „Na ulici si danas, na ulici si bio juče“, kao podsetnik na neophodnu ,,literaturu“ za razumevanje onoga što će tek da čuju, ali i da ukaže na to da se neke stvari i dalje nisu promenile. I Beograd i Sremska Mitrovica su bili ,,na ulici“. Štaviše, neke stvari su morale prvo da prođu kroz „Mali Amsterdam“ kako bi došle do Beograda.
„Kad god idem za Beograd uzmem kartu za Bataju“ – klasično štekanje za kartu u vozu. Kad se već nije mogao izbeći kondukter, uzimala se karta do Pazove ili Batajnice kako bi se umanjila cena.
Das ist die Hundezone – verovatno bi bilo pravilnije Das ist eine Hundezone, ali ovako je više u duhu sremskih folksdojčera.

............

"Pogledi se susreću i razilaze ko duše, na ulici si danas, na ulici si bio juče"

"Mi smo ta generacija" drugog talasa domaćeg hopa i deca provincije. Svaki grad je imao svoju mikro klimu što se tiče repa, a razlike su bile velike. Nekad je Zrenjanin, ili Kragujevac, ili Kruševac, ili Niš goreo, do mnogih Provera mikrofona nije došla i mnogi gradovi su deficitarni sa likovima sedamdesetih i ranih osamdesetih godišta koji su se cimali i bili prepoznati. A i mi smo bili klinci, neko je trebalo da proda foru. Neko je uhvatio Vudu Popaja, neko Montenigerse, šta već. Ono što je novo tih 00ih godina je da rep malo ulazi na TV i da klinac može lakše da ukači. Sećam se kada me je keva zvala da dotrčim kad ima nešto na TV-u (mislim mama, mama). Pa kupovina diskova, pa ko ima komp može da vidi ako original ima nešto urađeno u flešu, snimanje na kasetu, audiograbber, ortak koji ima rezač, 64 i 128 kbps, forumi, radio, lokalne televizije i prenos stranih kanala, kasnije je već nošenje harda, šta god, a bili smo baš gladni.
Hiphopium je jedan od pet domaćih albuma (da ne kažem jedan), i ako postoji zajednički sadržalac za našu generaciju onda je to taj album. Ne Sindikat, ne VIP, možda Bad Copy / Prti. Nije tako od starta bilo, ali taj album, Juice i njegov rad su postali baš svašta... ulični rep, mitsko biće, komercijala, grafiti bombe, enciklopedija ili treš, narodnjak, trep, real i fake... rasprava ume baš mučna da bude. Ali treba shvatiti da je hop mnogo veći od Juice-a, priznati da je imao apostolske momente za domaću scenu, a sve ostalo je relativno i može se reći puno toga, sa naše strane rispekt tamo gde se treba dati. Mi smo još uvek generacije koje su poštovale starije, a u hopu toga treba.
Elem, taj hiphopium je doneo mnoge slike na bazi "još imam šanse, u pitanju su nijanse" i stavove. Zapazite da je MC priča potpuno nestala iz domaćeg narativa danas. ALO, pa o kakvom hopu pričamo. A biće kako MC kaže, doživotno, mnoge stvari više ne postoje hip hop je večan. Zavrtim povremeno album. A baš bi bila fora da ga čujem uživo u recimo 2020., ili još jače na 20 godina od izlaska.
Đusova "Na ulici" nije na Hh1, a o tome sam pisao. Ona jeste hiphopium, ali ako se gleda na kom je albumu - na onom gde je ostavila poruku ko je MC, a koji je početak veće drame oko Đusa, posle toga i njegovih izleta i uleta u mnoge vode. O čemu se neću izjašnjavati. Bitno je da je to priča koju treba prepoznati kao temelj, gde se ulica ne definiše nego prosto osluškuje kao mesto gde se svi srećemo. Ovo je bilo naše viđenje odrastanja u kraju, na ulici.