Skontali smo da skitovi daju šmek i povezuju bolje trake, malo je to zaboravljeno u domaćem repu, kao i LP, pa je bilo pogodno da se i tome posvetimo. Ima duhovitih, ima ironičnih, ima filozofskih, ima iskrenih, momenata koji se tu provlače po albumu. Neki likovi iz skitova će biti iskorišteni za neke konceptualne stvari koje ćemo raditi. Iz lekcije neće, ali je solidna šansa da će na sledećem albumu biti lekcija br. 2. A valjalo bi kada se poklope kockice i grunuti traku na ovaj instrumental pošto je baš tvrd.

Lekcija je jer je pedagoški minut hopa. A za mene je glavni razlog raspada domaće scene, osim toga što se akteri ponašaju kao pederčići iz telenovela (bez uvrede za gej ljude), to što od ključnih igrača hip hop nikada nije bio pošteno definisan, ili se nisu držali definicije. A to nije mala stvar, nego glavno. Treba podsetiti na korene, sugestija je da ko nije ispratio ove nove serije, neka baci oko (atlanta, the get down...). Dokumentarci, kultni filmovi, knjige, itd. U skitu sam namerno preveo love, peace, unity and having fun iz Bambatine definicije, da bi se čulo na srpskom. 4 forme su pomenute, peta suštinska je kod KRSa znanje (knowledge), mislim da duhu našeg govora više odgovara "mudrost".

Ovi uvodni momenti su češanje o neke filozofije koje su mene gradile. "Forma života" je važan Vitgenštajnov termin, "duh vremena" je malo aluzija na Justina Popovića, inače totalno podcenjenog lika. Dijalektika se tu negde nazire, jebeš Hegela zauvek. Priča je u suštini borba sa dualnošću koju namećemo svemu, a to sve je višeslojno i presloženo da bi se olako ubacilo u binarni kod.

Na kraju, nastavak je prilično jasan. Za mene je hip hop prožimajući entitet, kao vazduh, kao priroda, duh, samo idealan. Kao takav mi puno daje, a sve što radim je na neki način vraćanje. Dosta nas iz ekipe bi moglo satima da filozofira o tome kako je hip hop život. Ceo ovaj skit samo daje smisao svemu, početni je aksiom, nikako prepotentna priča ili kritika drugih. Samo jedan dobar način. U drugoj, ako bude moja, ću verovatno izložiti koncept dominantne monade o kom govori Lajbnic.

Za kraj, hvala caru na nastupu koji mi je rekao da to što je na bini, i u tekstu, je isto što smo trenirali u školi, i da tako treba. Učenik je prevazišao profesora, dalje srećno.